"Draga moja Jelena, beskrajno sam tužan jer se
danas opraštam od tebe. U životu si me pripremala za mnoge situacije,
za pobede, za trijumfe, za naše trofeje, ali za naš rastanak potpuno sam
nespreman. Opraštam se od tebe
beskrajno tužan što ne mogu da te ispratim. Znam da bi se ljutila da
odustanem i umanjim šansu da ispunim i ovu poslednju nasu želju, da
osvojim Rolan Garos.Hvala ti na strpljenju, na ogromnoj ljubavi. Hvala
ti na svakodnevnoj podršci, na savetima koje pamtim, na toplim rečima
koje su uvek nosile neku vanrednu poruku. Znaš, da sam ih sve upamtio i
da se tvojih pravila uvek držim. Naš poslednji razgovor, pre dve nedelje
nije ukazivao da nesto nije u redu. Tužan sam jer si se i tada trudila
da me oslobodiš bilo kakvih briga i uveravala me da je sve u redu, da si
u bolnici jer je rutinska kontrola, da ne brinem nego da pobeđujem.Bila
si dobri anđeo. I kad si me trenirala i kasnije - gde god da sam bio
osećao sam tvoju podršku. Iskrenu. Snaznu. Bezrezervnu. Ostavila si
neizbrisiv trag u našem tenisu. Dužni smo ti svi koji smo danas sa
reketom u ruci. Obećavam ti da ću se potruditi da tvoje ime prenesem na
buduće generacije i da tvoj duh vecno bude prisutan na teniskim
terenima"
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag....
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen