"Ja sam taj, 'onaj mali' što ima rak, ma znaš, onaj što se za njega
pare skupljaju da preživi. Da, to sam ja. Ja sam ta kasica za
dobrovoljni prilog u vašim bankama, žiro račun, humanitarni koncert i
humanitarni broj... To je moj broj, to je moj život i moja stvarnost.
Da, to sam ja.
Al ja sam i taj što je detinjstvo proveo po bolničkim hodnicima, rođendane 'slavio' u bolničkoj sobi, svetsko fudbalsko prvenstvo pratio iz bolničkog kreveta (prekidale me medicinske sestre da mi izmere temperaturu)... I ja sam još onaj što je ispio život iz svojih najmilijih kao što ga ova 'moja' bolest ispija iz mene.
Voleo bih ja da nije tako, voleo bih da nikad niste čuli za mene i da me poznaju samo familija, prijatelji i komšije, ili da ste čuli za mene ali po nečemu lepom! Da sam, Bog dao, 'onaj mali' što je napustio školu jer ga 'nije išla', a ne zbog bolesti, ma da sam sve samo ne 'onaj što ima rak'.
Žao mi je sto sam vam na teretu, što vas svi mole u moje ime da mi pomognete, što vas i ja molim u svoje ime da pomognete, nije meni zbog mene... Meni je da moji ne ostanu bez mene, ne mogu im to nikako napraviti! Video sam kad su moji 'prijatelji po postelji' otišli, video sam koja je tuga iza njih ostala i to moja mama ne bi podnela, kako da joj to uradim?! Ko bi od vas to svojoj majci uradio!
Zato sam odlučio da uspem, i kad to sve prođe završiću i fakultet, pa da se i moja mati može 'po kafama' hvaliti sa mnom, a ne samo da priča o receptima koji leče rak, i imaću svoju porodicu i svoju decu i pričaću im, sve ću im reći...
Kako im je otac jednom davno bio bolestan, kako se 'izvukao'... Ljudi su mu pomogli! Svi su bili tu za njega i nikad, baš nikad im to nije zaboravio..."
Pocivaj u miru ....
Al ja sam i taj što je detinjstvo proveo po bolničkim hodnicima, rođendane 'slavio' u bolničkoj sobi, svetsko fudbalsko prvenstvo pratio iz bolničkog kreveta (prekidale me medicinske sestre da mi izmere temperaturu)... I ja sam još onaj što je ispio život iz svojih najmilijih kao što ga ova 'moja' bolest ispija iz mene.
Voleo bih ja da nije tako, voleo bih da nikad niste čuli za mene i da me poznaju samo familija, prijatelji i komšije, ili da ste čuli za mene ali po nečemu lepom! Da sam, Bog dao, 'onaj mali' što je napustio školu jer ga 'nije išla', a ne zbog bolesti, ma da sam sve samo ne 'onaj što ima rak'.
Žao mi je sto sam vam na teretu, što vas svi mole u moje ime da mi pomognete, što vas i ja molim u svoje ime da pomognete, nije meni zbog mene... Meni je da moji ne ostanu bez mene, ne mogu im to nikako napraviti! Video sam kad su moji 'prijatelji po postelji' otišli, video sam koja je tuga iza njih ostala i to moja mama ne bi podnela, kako da joj to uradim?! Ko bi od vas to svojoj majci uradio!
Zato sam odlučio da uspem, i kad to sve prođe završiću i fakultet, pa da se i moja mati može 'po kafama' hvaliti sa mnom, a ne samo da priča o receptima koji leče rak, i imaću svoju porodicu i svoju decu i pričaću im, sve ću im reći...
Kako im je otac jednom davno bio bolestan, kako se 'izvukao'... Ljudi su mu pomogli! Svi su bili tu za njega i nikad, baš nikad im to nije zaboravio..."
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen