Wilijam Li (William Li)predstavlja novi način razmišljanja o lečenju raka: angiogeneza, ciljanje na krvne sudove koji hrane tumor. Značajan prvi (i najbolji) korak: konzumiranje hrane koja pobeđuje rak u njegovoj sopstvenoj igri.
Znači
telo je sposobno da kontroliše količinu krvnih sudova koji postoje u
bilo kom trenutku. A to čini jednim složenim i elegantnim sistemom
podele moći, stimulatorima i inhibitorima angiogeneze, tako da, kada su
nam brzo potrebni krvni sudovi, telo to može da učini otpuštajući
stimulatore, proteine koji se zovu angiogenski faktori koji se ponašaju
kao prirodno đubrivo i stimulišu cvetanje novih krvnih sudova. I kada ti
dodatni sudovi nisu više potrebni, telo ih smanji na osnovni nivo,
koristeći prirodne inhibitore angiogeneze. Postoje druge situacije kada
polazimo ispod osnovnog nivoa, kada nam je potrebno da proizvedemo više
krvnih sudova da bismo se vratili na normalni nivo. Na primer, posle
povrede. Telo može i to da uradi, ali samo do normalnog nivoa, te
određene tačke.
Ali sada znamo da, kod nekih bolesti, postoje greške u sistemu, kada telo ne može da smanji višak krvnih sudova ili ne može da proizvede nove u pravo vreme na pravom mestu. U tim situacijama, angiogeneza nije u ravnoteži. A kada je angiogeneza u neravnoteži, može se javiti bezbroj bolesti. Na primer, nedovoljna angiogeneza, nedovoljno krvnih sudova, vodi do rana koje ne zarastaju, do srčanih udara, nogu bez cirkulacije, smrti od moždanog udara, oštećenja nerava. S druge strane, preterana angiogeneza, previše krvnih sudova, podstiče bolesti. To vidimo kod raka, slepila, artritisa, gojaznosti, Alchajmerove bolesti. Sve ukupno, postoji preko 70 ozbiljnih oboljenja koja muče više od milijardu ljudi širom sveta, koja na površini izgledaju kao da se razlikuju ali zapravo im je abnormalna angiogeneza zajednički imenitelj. I ovo otkriće nam omogućava da preispitamo način na koji prilazimo ovim bolestima, tako što kontrolišemo angiogenezu.
Sad ću se koncentrisati na rak, jer angiogeneza je obeležje raka, svakog tipa raka. Dakle, evo. Tumor je tamna, siva, zlokobna masa koja raste u jednom mozgu. I pod mikroskopom možete videti stotine braon krvnih sudova, kapilara koji hrane ćelije raka, donoseći kiseonik i hranljive materije. Ali rak ne počinje na ovaj način. Ustvari, rak ne počinje dotokom krvi. Počinje kao mala, mikroskopska mreža ćelija koja može da naraste do veličine od samo pola kubnog milimetra. To je vrh hemijske olovke. Onda ne može da naraste jer se ne snabdeva krvlju, pa nema dovoljno kiseonika i hranljivih materija.
Ustvari, verovatno svo vreme proizvodimo ove mikroskopske rakove u našim telima. Izveštaji sa autopsija ljudi koji su poginuli u saobraćajnim nesrećama pokazuju da oko 40 procenata žena između 40 i 50 godina starosti zapravo ima mikroskopske rakove u svojim grudima. Oko 50% muškaraca u pedesetim i šezdesetim godinama ima mikroskopske rakove prostate. I praktično 100% nas, do vremena kada dođe u sedamdesete, imaće mikroskopske rakove u tiroidnoj žlezdi. Ipak, bez snabdevanja krvlju, većina ovih tumora nikada neće postati opasna. Dr Juda Folkman, koji je bio moj mentor i koji je pionir na polju angiogeneze, jednom je ovo nazvao „rak bez bolesti“.
Znači sposobnost tela da balansira angiogenezu, kada funkcioniše ispravno, sprečava krvne sudove da hrane rak. Ispostavlja se da je ovo jedan od najvažnijih odbrambenih mehanizama protiv raka. Ustvari, ako blokirate angiogenezu i sprečite krvne sudove da stignu do ćelija raka, tumori jednostavno ne mogu da rastu. Ali kada nastane angiogeneza, tumori mogu eksponencijalno da rastu. Ovo je način na koji jedan rak od bezopasnog postaje smrtonosan. Ćelije raka mutiraju i stiču sposobnost da otpuštaju mnoge od ovih angiogenskih faktora, prirodnog đubriva, koji remete ravnotežu u korist krvnih sudova prodirući u rak. I kada ti sudovi prodru u rak, on se širi i može da prodre u okolna tkiva. I isti krvni sudovi koji hrane tumore omogućavaju ćelijama raka da uđu u cirkulaciju kao metastaze. I nažalost, u ovoj kasnoj fazi raka se on najčešće dijagnostikuje, kada je angiogeneza uključena i ćelije raka rastu kao lude.
Dakle, ako je angiogeneza granica između bezopasnog i opasnog raka, onda je jedan veliki deo u revoluciji angiogeneze novi pristup tretmanu raka, prekidanjem snabdevanja krvlju. Ovo nazivamo terapijom antiangiogenezom i to je potpuno drugačije od hemoterapije jer selektivno cilja krvne sudove koji hrane rak. Ovo možemo da uradimo jer se krvni sudovi tumora razlikuju od normalnih, zdravih sudova koje vidimo na drugim mestima u telu. Oni su abnormalni; vrlo su slabo napravljeni i zbog toga su veoma osetljivi na tretmane koji ih ciljaju. Kao rezultat toga, kada obolelima od raka damo ovakvu terapiju, eksperimentalni lek za gliom, koji je vrsta tumora na mozgu – možete videti da se javljaju ozbiljne promene kada se tumor izgladnjuje. Žena koja ima rak dojke se tretira antiangiogenetskim lekom Avastinom, koji je odobrila administracija za hranu i lekove. I oreol toka krvi je nestao posle tretmana.
Dakle, upravo sam vam pokazao dva veoma različita tipa raka koji su reagovali na antiangiogenetsku terapiju. Pre nekoliko godina sam se zapitao, „Možemo li ovo da odvedemo korak dalje, i lečimo druge tumore, čak i kod drugih vrsta?“ Ovde je devetogodišnji pas- bokser po imenu Majlo koji je imao veoma agresivni tumor po imenu maligni neurofibrom, koji je rastao na njegovom ramenu. Prešao mu je na pluća. Njegov veterinar mu je dao tri meseca života. Mi smo napravili koktel antiangiogenetskih lekova koji mogu da se pomešaju s njegovom hranom, kao i antiangiogenetsku kremu koja se može namazati na površinu tumora. I u okviru nekoliko nedelja tretmana uspeli smo da usporimo rast tog raka tako da smo na kraju mogli da produžimo Majlov život za šest puta u odnosu na veterinarevu prognozu, i to uz veoma dobar kvalitet života.
Nakon toga smo lečili više od 600 pasa. Imamo oko 60% učinka i poboljšanog opstanka ovih ljubimaca koji bi bili uspavani. Pokazaću vam dva još interesantnija primera. Dvadesetogodišnji delfin koji živi na Floridi, je imao lezije u ustima koje su se, tokom tri godine razvile u invazivne, slojevite ćelije raka. Napravili smo antiangiogenetsku pastu. Tri puta nedeljno smo je nanosili na rak. Tokom sedam meseci rak je u potpunosti nestao, a rezultati biopsije bili su normalni.
Konj Ginis je imao rak koji raste na usnoj duplji. To je veoma, veoma smrtonosna vrsta raka po imenu angiosarkom. Već se proširio na njegove limfne čvorove, tako da smo koristili kremu za usnu, kao i koktel, kako bismo ga lečili iznutra i spolja. I u roku od šest meseci potpuno se oporavio. Od tada je prošlo već šest godina I dalje je živ.
Očigledno da se antiangiogenetska terapija može koristiti za razne vrste tumora. Ustvari, prva pionirska lečenja, namenjena ljudima kao i životinjama, već postaju dostupna. Postoji 12 različitih lekova, 11 različitih vrsta raka, ali pravo pitanje je: koliko su oni dobri u praksi? Evo podataka o izlečenim pacijentima od osam različitih vrsta raka. Ovi podaci predstavljaju vreme preživljavanja koje je uzeto iz ere kada su bile dostupne samo hemoterapija ili operacija ili radijacija. Ali počevši od 2004. kada su prve antioangiogenetske terapije postale dostupne, možete videti da je za 70 do 100 procenata povećano preživljavanje za ljude sa rakom bubrega, višestrukim mijelomima, kolorektalnim rakom i gastrointestinalnim stromalnim tumorom. To je impresivno. Ali za druge tumore i vrste raka poboljšanja su skromna.
Tako sam se zapitao, „Zašto nismo uspeli da postignemo više?“ A odgovor je, po meni, očigledan; lečimo rak prekasno, kada se već smesti i često, već se i raširio i metastazirao. I kao doktor, ja znam da, kada bolest uznapreduje, postizanje izlečenja može biti teško, ako ne i nemoguće. Onda sam se vratio na biologiju angiogeneze i počeo da razmišljam: da li bi lek za rak mogla da bude prevencija angiogeneze, pobeda raka u njegovoj igri tako da rak nikada ne postane opasan? Ovo bi moglo da pomogne zdravim ljudima kao i onima koji su već pobedili rak jednom ili dva puta i žele da nađu način da se on ne vrati. Dakle, da bih pronašao način da sprečim angiogenezu kod raka, vratio sam se na uzroke raka. I ono što me je stvarno kopkalo, je kad sam video da ishrana učestvuje sa 30 do 35% u rakovima koji uzrok imaju u okruženju.
Sad, očigledno bi bilo da razmišljamo o tome šta bismo mogli da izbacimo iz ishrane, da smanjimo. Ali ja sam imao potpuno suprotan pristup i počeo da pitam: šta bismo mogli da dodamo našoj ishrani što je prirodno antiangiogenetsko, što bi moglo da ojača odbrambeni sistem tela i pobedi te krvne sudove koji hrane rak? Drugim rečima, možemo li da jedemo da bismo izgladneli rak? Pa, odgovor je da. I pokazaću vam kako. Naše istraživanje ovoga odvelo nas je na pijacu, na farmu i među začine, jer otkrili smo da nam je majka priroda podarila veliki broj hrane i pića i bilja koja sadrže prirodne inhibitore angiogeneze.
Evo sistema za test koji smo razvili. U centru je krug iz kog stotine krvnih sudova polaze u obliku zvezde. Možemo koristiti ovaj sistem za testiranje hranljivih faktora u koncentracijama koje se dobijaju putem jela.
Pokazaću vam šta se dešava kada stavimo ekstrakt crnog grožđa. Aktivni sastojak je resveratrol. Može se naći i u crnom vinu. Ovo inhibira abnormalnu angiogenezu za 60 procenata.
Evo šta se dešava kada dodamo ekstrakt jagoda. To veoma moćno inhibira angiogenezu. I ekstrakt soje. A evo i naše rastuće liste antiangiogenetskih pića i hrane koje želimo da proučimo. I mislimo da za svaku vrstu hrane postoje različite snage u okviru različitih vrsta i varijacija. I ovo želimo da merimo jer, pa, kad jedete jagode ili pijete čaj, zašto ne biste izabrali onaj koji je najjači u prevenciji raka.
Evo četiri različita čaja koja smo testirali. Oni su svi uobičajeni, kineski jasmin, vrsta japanskog zelenog čaja, Earl Grey i posebna mešavina koju smo mi pripremili. I jasno možete videti da čajevi varijaju u snazi od manje snažnog do snažnijeg. Ali ono što je super je kad smo pomešali dva manje snažna čaja, ta kombinacija, mešavina, snažnija je od oba čaja posebno. To znači da postoji sinergija hrane.
Evo još nekih podataka iz naših testiranja. E sad, u laboratoriji simuliramo angiogenezu tumora, što je prikazano crnim stupcem. Koristeći ovaj sistem možemo da testiramo snagu lekova protiv raka. Dakle, kraći stubac, manje angiogeneze, to je dobro. A evo i nekih uobičajenih lekova za koje se smatra da smanjuju rizik od raka kod ljudi. Statini, antizapaljenski lekovi bez steroida, i još neki, oni takođe inhibiraju angiogenezu. A evo i faktora ishrane koji idu rame uz rame sa ovim lekovima. Možete videti da oni očigledno imaju svoje, a u nekim slučajevima su i jači od običnih lekova. Soja, peršun, beli luk, grožđe, bobice, mogao bih da odem kući i skuvam ukusan obrok sa ovim sastojcima. Zamislite da možemo da napravimo prvi sistem da ocenjivanje hrane gde bismo mogli da bodujemo hranu prema tome kolika su im antiangiogenetska i svojstva koja preveniraju rak. I to ćemo upravo sada da uradimo.
Sad, pokazao sam vam gomilu podataka iz laboratorije, a pravo pitanje je: kakvi su dokazi na ljudima, da konzumiranje određene hrane može smanjiti angiogenezu kod raka? Pa, najbolji primer koji znam je studija o 79.000 muškaraca koji su praćeni preko 20 godina, u kojoj je utvrđeno da je muškarcima koji su konzumirali kuvani paradajz dva do tri puta nedeljno, rizik od razvijanja raka prostate bio smanjen za 50%. Sad, znamo da je paradajz dobar izvor likopena, a likopen je antiangiogenetski. Ali ono što je iz ove studije još interesantnije je da oni muškarci kod kojih se ipak razvio rak prostate, oni koji su jeli više porcija paradajz sosa, oni su imali manje krvnih sudova koji su hranili rak. Dakle ova ljudska studija je glavni primer toga kakav uticaj antiangiogenetske supstance, koje su prisutne u hrani i konzumiraju se u praktičnim količinama, mogu imati na rak. A sada proučavamo ulogu zdrave ishrane sa Dinom Ornišem i kalifornijskim i Tufts univerzitetom, ulogu ove zdrave ishrane na markere angiogeneze koje možemo da pronađemo u krvotoku.
Sad, očigledno da ovo što sam podelio s vama ima neke široke implikacije, čak i dalje od proučavanja raka. Jer ako smo u pravu, to bi moglo uticati na obrazovanje potrošača, restorane, javno zdravlje, čak i na industriju osiguranja. Zapravo, neke osiguravajuće kompanije već počinju da razmišljaju u skladu sa ovim.
Pogledajte ovaj oglas iz Blue Cross Blue Shield iz Minesote. I za mnoge ljude širom sveta prevencija raka ishranom može biti jedino praktično rešenje jer ne mogu svi da priušte skupa lečenja ali svi mogu imati koristi od zdrave ishrane koja se zasniva na lokalnim, održivim antiangiogenetskim usevima.
Sada, konačno, pričam o hrani, pričam vam i o raku, ali ima još samo jedna bolest o kojoj moram da vam ispričam, a to je gojaznost. Ispostavlja se da masno tkivo, salo, veoma zavisi od angiogeneze. I kao i tumor, salo se širi kad se krvni sudovi množe. Znači pitanje je: možemo li da smanjimo salo tako što ćemo mu prekinuti dotok krvi? Gornja krivulja pokazuje telesnu masu genetski gojaznog miša koji neprekidno jede, dok se ne pretvori u ovakvu krznenu tenisku lopticu. A donja krivulja je težina normalnog miša.
Ako uzmete gojaznog miša i date mu inhibitor antiangiogeneze, on izgubi na težini. Prekinete tretman, opet se ugoji. Ponovo počnete tretman, opet izgubi na težini. Prekinete tretman, opet se ugoji. I ustvari, možete da menjate težinu gore dole samo inhibiranjem angiogeneze. Znači ovaj pristup koji imamo za prevenciju raka možda može da se primeni i na gojaznost. Stvarno veoma interesantna stvar u vezi s ovim je da ne možemo gojaznom mišu smanjiti težinu više nego što bi trebala da bude težina normalnog miša. Drugim rečima, ne možemo napraviti miševe super modele. I to govori o ulozi angiogeneze u regulaciji zdravih vrednosti.
Albert Snet-Đerđ je jednom rekao da se „Otkriće sastoji u tome da vidimo ono što svi vide, i da mislimo da ono što niko nije mislio.“ Nadam se da sam vas ubedio da, kod bolesti kao što su rak, gojaznost i neke druge, može biti veoma moćno da se napadne njihov zajednički imenitelj, angiogeneza. I to je ono što ja mislim da je svetu potrebno sada.
Džun Koen: Dakle ovi lekovi nisu – oni nisu deo rasprostranjenog lečenja raka u ovom trenutku. Za nekoga ko ima rak, šta biste preporučili? Da li preporučujete, većini obolelih od raka, da traže ove tretmane?
Vilijam Li: Postoje antiangiogenetski lekovi koje je odobrila administracija za lekove. I ako ste oboleli od raka, ili radite za nekog ili zastupate nekog ko jeste, trebalo bi da ih tražite. Postoji i mnogo kliničkih proba. Fondacija Angiogeneze prati skoro 3.000 kompanija, a postoji još oko 100 lekova u najavi. Dakle razmislite o postojećim, tražite kliničke probe, ali između onoga što lekari mogu da učine za vas, moramo početi da se pitamo šta možemo da učinimo za sebe. Ovo je jedna od tema o kojima pričam, možemo se osnažiti da uradimo one stvari koje lekari ne mogu da urade za nas, a to je da iskoristimo znanje i krenemo u akciju. I ako nam je majka priroda dala neke znake, mislimo da se nova budućnost možda nalazi u vrednosti onoga što jedemo. A ono što jedemo jeste naša hemioterapija tri puta dnevno.
DžK: Dobro. Detaljnije, da li biste ljudima koji imaju faktor rizika od raka preporučili neke preventivne tretmane ili samo da istraju u zdravoj ishrani sa mnogo paradajz sosa?
VL: Pa, znate, postoje bogati epidemiološki dokazi. I mislim da, u informatičkom vremenu, nije potrebno mnogo da se ode do pouzdanog izvora, kao što su Pubmed, Nacionalna medicinska biblioteka, i da se potraže epidemiološke studije o smanjenju rizika od raka na osnovu ishrane i na osnovu uobičajenih lekova. A to je svakako nešto što svako može da vidi.
Video možete pogledati na http://www.ted.com/talks/lang/sr/william_li.html .
Svuda oko nas se dešava jedna medicinska
revolucija, a to je ona koja će nam pomoći da pobedimo neka od stanja
kojih se najviše bojimo, uključujući rak. Ta revolucija se naziva
angiogeneza i zasnovana je na procesu koji naša tela koriste da
proizvode krvne sudove.
Dakle, zašto bismo brinuli o krvnim
sudovima? Pa, ljudsko telo je bukvalno njima pretrpano, u tipičnom
odraslom telu ih ima oko 96.000km. Od jednog do drugog kraja, to bi
formiralo liniju koja bi obišla oko Zemlje dva puta. Najmanji krvni
sudovi nazivaju se kapilari. U telu ih imamo 19 milijardi. Ovo su krvni
sudovi života i kao što ću vam pokazati, mogu takođe biti i krvni sudovi
smrti. Izvanredna stvar u vezi s krvnim sudovima jeste njihova
sposobnost da se prilagode bilo kakvom okruženju u kom se razvijaju. Na
primer, u jetri formiraju kanale da prečiste krv. U plućima, okružuju
kesice sa vazduhom za razmenu kiseonika. U mišićima krivudaju, tako da
mišići mogu da se stežu, a da ne prekinu cirkulaciju. A u nervima, oni
se protežu kao strujni kablovi, održavajući te nerve živim. I većinu
ovih krvnih sudova dobijemo dok smo još u materici. A to znači da, kod
odraslih, ne nastaju novi krvni sudovi, osim u nekoliko posebnih
slučajeva. Kod žena, krvni sudovi nastaju svakog meseca da ograde
matericu. Tokom trudnoće, oni formiraju placentu, koja povezuje majku i
bebu. A posle povrede, krvni sudovi zapravo moraju da nastaju ispod
kraste kako bi zalečili ranu. Stotine krvnih sudova koji se formiraju ka
centru rane.
Znači
telo je sposobno da kontroliše količinu krvnih sudova koji postoje u
bilo kom trenutku. A to čini jednim složenim i elegantnim sistemom
podele moći, stimulatorima i inhibitorima angiogeneze, tako da, kada su
nam brzo potrebni krvni sudovi, telo to može da učini otpuštajući
stimulatore, proteine koji se zovu angiogenski faktori koji se ponašaju
kao prirodno đubrivo i stimulišu cvetanje novih krvnih sudova. I kada ti
dodatni sudovi nisu više potrebni, telo ih smanji na osnovni nivo,
koristeći prirodne inhibitore angiogeneze. Postoje druge situacije kada
polazimo ispod osnovnog nivoa, kada nam je potrebno da proizvedemo više
krvnih sudova da bismo se vratili na normalni nivo. Na primer, posle
povrede. Telo može i to da uradi, ali samo do normalnog nivoa, te
određene tačke.Ali sada znamo da, kod nekih bolesti, postoje greške u sistemu, kada telo ne može da smanji višak krvnih sudova ili ne može da proizvede nove u pravo vreme na pravom mestu. U tim situacijama, angiogeneza nije u ravnoteži. A kada je angiogeneza u neravnoteži, može se javiti bezbroj bolesti. Na primer, nedovoljna angiogeneza, nedovoljno krvnih sudova, vodi do rana koje ne zarastaju, do srčanih udara, nogu bez cirkulacije, smrti od moždanog udara, oštećenja nerava. S druge strane, preterana angiogeneza, previše krvnih sudova, podstiče bolesti. To vidimo kod raka, slepila, artritisa, gojaznosti, Alchajmerove bolesti. Sve ukupno, postoji preko 70 ozbiljnih oboljenja koja muče više od milijardu ljudi širom sveta, koja na površini izgledaju kao da se razlikuju ali zapravo im je abnormalna angiogeneza zajednički imenitelj. I ovo otkriće nam omogućava da preispitamo način na koji prilazimo ovim bolestima, tako što kontrolišemo angiogenezu.
Sad ću se koncentrisati na rak, jer angiogeneza je obeležje raka, svakog tipa raka. Dakle, evo. Tumor je tamna, siva, zlokobna masa koja raste u jednom mozgu. I pod mikroskopom možete videti stotine braon krvnih sudova, kapilara koji hrane ćelije raka, donoseći kiseonik i hranljive materije. Ali rak ne počinje na ovaj način. Ustvari, rak ne počinje dotokom krvi. Počinje kao mala, mikroskopska mreža ćelija koja može da naraste do veličine od samo pola kubnog milimetra. To je vrh hemijske olovke. Onda ne može da naraste jer se ne snabdeva krvlju, pa nema dovoljno kiseonika i hranljivih materija.
Ustvari, verovatno svo vreme proizvodimo ove mikroskopske rakove u našim telima. Izveštaji sa autopsija ljudi koji su poginuli u saobraćajnim nesrećama pokazuju da oko 40 procenata žena između 40 i 50 godina starosti zapravo ima mikroskopske rakove u svojim grudima. Oko 50% muškaraca u pedesetim i šezdesetim godinama ima mikroskopske rakove prostate. I praktično 100% nas, do vremena kada dođe u sedamdesete, imaće mikroskopske rakove u tiroidnoj žlezdi. Ipak, bez snabdevanja krvlju, većina ovih tumora nikada neće postati opasna. Dr Juda Folkman, koji je bio moj mentor i koji je pionir na polju angiogeneze, jednom je ovo nazvao „rak bez bolesti“.
Znači sposobnost tela da balansira angiogenezu, kada funkcioniše ispravno, sprečava krvne sudove da hrane rak. Ispostavlja se da je ovo jedan od najvažnijih odbrambenih mehanizama protiv raka. Ustvari, ako blokirate angiogenezu i sprečite krvne sudove da stignu do ćelija raka, tumori jednostavno ne mogu da rastu. Ali kada nastane angiogeneza, tumori mogu eksponencijalno da rastu. Ovo je način na koji jedan rak od bezopasnog postaje smrtonosan. Ćelije raka mutiraju i stiču sposobnost da otpuštaju mnoge od ovih angiogenskih faktora, prirodnog đubriva, koji remete ravnotežu u korist krvnih sudova prodirući u rak. I kada ti sudovi prodru u rak, on se širi i može da prodre u okolna tkiva. I isti krvni sudovi koji hrane tumore omogućavaju ćelijama raka da uđu u cirkulaciju kao metastaze. I nažalost, u ovoj kasnoj fazi raka se on najčešće dijagnostikuje, kada je angiogeneza uključena i ćelije raka rastu kao lude.
Dakle, ako je angiogeneza granica između bezopasnog i opasnog raka, onda je jedan veliki deo u revoluciji angiogeneze novi pristup tretmanu raka, prekidanjem snabdevanja krvlju. Ovo nazivamo terapijom antiangiogenezom i to je potpuno drugačije od hemoterapije jer selektivno cilja krvne sudove koji hrane rak. Ovo možemo da uradimo jer se krvni sudovi tumora razlikuju od normalnih, zdravih sudova koje vidimo na drugim mestima u telu. Oni su abnormalni; vrlo su slabo napravljeni i zbog toga su veoma osetljivi na tretmane koji ih ciljaju. Kao rezultat toga, kada obolelima od raka damo ovakvu terapiju, eksperimentalni lek za gliom, koji je vrsta tumora na mozgu – možete videti da se javljaju ozbiljne promene kada se tumor izgladnjuje. Žena koja ima rak dojke se tretira antiangiogenetskim lekom Avastinom, koji je odobrila administracija za hranu i lekove. I oreol toka krvi je nestao posle tretmana.
Dakle, upravo sam vam pokazao dva veoma različita tipa raka koji su reagovali na antiangiogenetsku terapiju. Pre nekoliko godina sam se zapitao, „Možemo li ovo da odvedemo korak dalje, i lečimo druge tumore, čak i kod drugih vrsta?“ Ovde je devetogodišnji pas- bokser po imenu Majlo koji je imao veoma agresivni tumor po imenu maligni neurofibrom, koji je rastao na njegovom ramenu. Prešao mu je na pluća. Njegov veterinar mu je dao tri meseca života. Mi smo napravili koktel antiangiogenetskih lekova koji mogu da se pomešaju s njegovom hranom, kao i antiangiogenetsku kremu koja se može namazati na površinu tumora. I u okviru nekoliko nedelja tretmana uspeli smo da usporimo rast tog raka tako da smo na kraju mogli da produžimo Majlov život za šest puta u odnosu na veterinarevu prognozu, i to uz veoma dobar kvalitet života.
Nakon toga smo lečili više od 600 pasa. Imamo oko 60% učinka i poboljšanog opstanka ovih ljubimaca koji bi bili uspavani. Pokazaću vam dva još interesantnija primera. Dvadesetogodišnji delfin koji živi na Floridi, je imao lezije u ustima koje su se, tokom tri godine razvile u invazivne, slojevite ćelije raka. Napravili smo antiangiogenetsku pastu. Tri puta nedeljno smo je nanosili na rak. Tokom sedam meseci rak je u potpunosti nestao, a rezultati biopsije bili su normalni.
Konj Ginis je imao rak koji raste na usnoj duplji. To je veoma, veoma smrtonosna vrsta raka po imenu angiosarkom. Već se proširio na njegove limfne čvorove, tako da smo koristili kremu za usnu, kao i koktel, kako bismo ga lečili iznutra i spolja. I u roku od šest meseci potpuno se oporavio. Od tada je prošlo već šest godina I dalje je živ.
Očigledno da se antiangiogenetska terapija može koristiti za razne vrste tumora. Ustvari, prva pionirska lečenja, namenjena ljudima kao i životinjama, već postaju dostupna. Postoji 12 različitih lekova, 11 različitih vrsta raka, ali pravo pitanje je: koliko su oni dobri u praksi? Evo podataka o izlečenim pacijentima od osam različitih vrsta raka. Ovi podaci predstavljaju vreme preživljavanja koje je uzeto iz ere kada su bile dostupne samo hemoterapija ili operacija ili radijacija. Ali počevši od 2004. kada su prve antioangiogenetske terapije postale dostupne, možete videti da je za 70 do 100 procenata povećano preživljavanje za ljude sa rakom bubrega, višestrukim mijelomima, kolorektalnim rakom i gastrointestinalnim stromalnim tumorom. To je impresivno. Ali za druge tumore i vrste raka poboljšanja su skromna.
Tako sam se zapitao, „Zašto nismo uspeli da postignemo više?“ A odgovor je, po meni, očigledan; lečimo rak prekasno, kada se već smesti i često, već se i raširio i metastazirao. I kao doktor, ja znam da, kada bolest uznapreduje, postizanje izlečenja može biti teško, ako ne i nemoguće. Onda sam se vratio na biologiju angiogeneze i počeo da razmišljam: da li bi lek za rak mogla da bude prevencija angiogeneze, pobeda raka u njegovoj igri tako da rak nikada ne postane opasan? Ovo bi moglo da pomogne zdravim ljudima kao i onima koji su već pobedili rak jednom ili dva puta i žele da nađu način da se on ne vrati. Dakle, da bih pronašao način da sprečim angiogenezu kod raka, vratio sam se na uzroke raka. I ono što me je stvarno kopkalo, je kad sam video da ishrana učestvuje sa 30 do 35% u rakovima koji uzrok imaju u okruženju.
Sad, očigledno bi bilo da razmišljamo o tome šta bismo mogli da izbacimo iz ishrane, da smanjimo. Ali ja sam imao potpuno suprotan pristup i počeo da pitam: šta bismo mogli da dodamo našoj ishrani što je prirodno antiangiogenetsko, što bi moglo da ojača odbrambeni sistem tela i pobedi te krvne sudove koji hrane rak? Drugim rečima, možemo li da jedemo da bismo izgladneli rak? Pa, odgovor je da. I pokazaću vam kako. Naše istraživanje ovoga odvelo nas je na pijacu, na farmu i među začine, jer otkrili smo da nam je majka priroda podarila veliki broj hrane i pića i bilja koja sadrže prirodne inhibitore angiogeneze.
Evo sistema za test koji smo razvili. U centru je krug iz kog stotine krvnih sudova polaze u obliku zvezde. Možemo koristiti ovaj sistem za testiranje hranljivih faktora u koncentracijama koje se dobijaju putem jela.
Pokazaću vam šta se dešava kada stavimo ekstrakt crnog grožđa. Aktivni sastojak je resveratrol. Može se naći i u crnom vinu. Ovo inhibira abnormalnu angiogenezu za 60 procenata.
Evo šta se dešava kada dodamo ekstrakt jagoda. To veoma moćno inhibira angiogenezu. I ekstrakt soje. A evo i naše rastuće liste antiangiogenetskih pića i hrane koje želimo da proučimo. I mislimo da za svaku vrstu hrane postoje različite snage u okviru različitih vrsta i varijacija. I ovo želimo da merimo jer, pa, kad jedete jagode ili pijete čaj, zašto ne biste izabrali onaj koji je najjači u prevenciji raka.
Evo četiri različita čaja koja smo testirali. Oni su svi uobičajeni, kineski jasmin, vrsta japanskog zelenog čaja, Earl Grey i posebna mešavina koju smo mi pripremili. I jasno možete videti da čajevi varijaju u snazi od manje snažnog do snažnijeg. Ali ono što je super je kad smo pomešali dva manje snažna čaja, ta kombinacija, mešavina, snažnija je od oba čaja posebno. To znači da postoji sinergija hrane.
Evo još nekih podataka iz naših testiranja. E sad, u laboratoriji simuliramo angiogenezu tumora, što je prikazano crnim stupcem. Koristeći ovaj sistem možemo da testiramo snagu lekova protiv raka. Dakle, kraći stubac, manje angiogeneze, to je dobro. A evo i nekih uobičajenih lekova za koje se smatra da smanjuju rizik od raka kod ljudi. Statini, antizapaljenski lekovi bez steroida, i još neki, oni takođe inhibiraju angiogenezu. A evo i faktora ishrane koji idu rame uz rame sa ovim lekovima. Možete videti da oni očigledno imaju svoje, a u nekim slučajevima su i jači od običnih lekova. Soja, peršun, beli luk, grožđe, bobice, mogao bih da odem kući i skuvam ukusan obrok sa ovim sastojcima. Zamislite da možemo da napravimo prvi sistem da ocenjivanje hrane gde bismo mogli da bodujemo hranu prema tome kolika su im antiangiogenetska i svojstva koja preveniraju rak. I to ćemo upravo sada da uradimo.
Sad, pokazao sam vam gomilu podataka iz laboratorije, a pravo pitanje je: kakvi su dokazi na ljudima, da konzumiranje određene hrane može smanjiti angiogenezu kod raka? Pa, najbolji primer koji znam je studija o 79.000 muškaraca koji su praćeni preko 20 godina, u kojoj je utvrđeno da je muškarcima koji su konzumirali kuvani paradajz dva do tri puta nedeljno, rizik od razvijanja raka prostate bio smanjen za 50%. Sad, znamo da je paradajz dobar izvor likopena, a likopen je antiangiogenetski. Ali ono što je iz ove studije još interesantnije je da oni muškarci kod kojih se ipak razvio rak prostate, oni koji su jeli više porcija paradajz sosa, oni su imali manje krvnih sudova koji su hranili rak. Dakle ova ljudska studija je glavni primer toga kakav uticaj antiangiogenetske supstance, koje su prisutne u hrani i konzumiraju se u praktičnim količinama, mogu imati na rak. A sada proučavamo ulogu zdrave ishrane sa Dinom Ornišem i kalifornijskim i Tufts univerzitetom, ulogu ove zdrave ishrane na markere angiogeneze koje možemo da pronađemo u krvotoku.
Sad, očigledno da ovo što sam podelio s vama ima neke široke implikacije, čak i dalje od proučavanja raka. Jer ako smo u pravu, to bi moglo uticati na obrazovanje potrošača, restorane, javno zdravlje, čak i na industriju osiguranja. Zapravo, neke osiguravajuće kompanije već počinju da razmišljaju u skladu sa ovim.
Pogledajte ovaj oglas iz Blue Cross Blue Shield iz Minesote. I za mnoge ljude širom sveta prevencija raka ishranom može biti jedino praktično rešenje jer ne mogu svi da priušte skupa lečenja ali svi mogu imati koristi od zdrave ishrane koja se zasniva na lokalnim, održivim antiangiogenetskim usevima.
Sada, konačno, pričam o hrani, pričam vam i o raku, ali ima još samo jedna bolest o kojoj moram da vam ispričam, a to je gojaznost. Ispostavlja se da masno tkivo, salo, veoma zavisi od angiogeneze. I kao i tumor, salo se širi kad se krvni sudovi množe. Znači pitanje je: možemo li da smanjimo salo tako što ćemo mu prekinuti dotok krvi? Gornja krivulja pokazuje telesnu masu genetski gojaznog miša koji neprekidno jede, dok se ne pretvori u ovakvu krznenu tenisku lopticu. A donja krivulja je težina normalnog miša.
Ako uzmete gojaznog miša i date mu inhibitor antiangiogeneze, on izgubi na težini. Prekinete tretman, opet se ugoji. Ponovo počnete tretman, opet izgubi na težini. Prekinete tretman, opet se ugoji. I ustvari, možete da menjate težinu gore dole samo inhibiranjem angiogeneze. Znači ovaj pristup koji imamo za prevenciju raka možda može da se primeni i na gojaznost. Stvarno veoma interesantna stvar u vezi s ovim je da ne možemo gojaznom mišu smanjiti težinu više nego što bi trebala da bude težina normalnog miša. Drugim rečima, ne možemo napraviti miševe super modele. I to govori o ulozi angiogeneze u regulaciji zdravih vrednosti.
Albert Snet-Đerđ je jednom rekao da se „Otkriće sastoji u tome da vidimo ono što svi vide, i da mislimo da ono što niko nije mislio.“ Nadam se da sam vas ubedio da, kod bolesti kao što su rak, gojaznost i neke druge, može biti veoma moćno da se napadne njihov zajednički imenitelj, angiogeneza. I to je ono što ja mislim da je svetu potrebno sada.
Džun Koen: Dakle ovi lekovi nisu – oni nisu deo rasprostranjenog lečenja raka u ovom trenutku. Za nekoga ko ima rak, šta biste preporučili? Da li preporučujete, većini obolelih od raka, da traže ove tretmane?
Vilijam Li: Postoje antiangiogenetski lekovi koje je odobrila administracija za lekove. I ako ste oboleli od raka, ili radite za nekog ili zastupate nekog ko jeste, trebalo bi da ih tražite. Postoji i mnogo kliničkih proba. Fondacija Angiogeneze prati skoro 3.000 kompanija, a postoji još oko 100 lekova u najavi. Dakle razmislite o postojećim, tražite kliničke probe, ali između onoga što lekari mogu da učine za vas, moramo početi da se pitamo šta možemo da učinimo za sebe. Ovo je jedna od tema o kojima pričam, možemo se osnažiti da uradimo one stvari koje lekari ne mogu da urade za nas, a to je da iskoristimo znanje i krenemo u akciju. I ako nam je majka priroda dala neke znake, mislimo da se nova budućnost možda nalazi u vrednosti onoga što jedemo. A ono što jedemo jeste naša hemioterapija tri puta dnevno.
DžK: Dobro. Detaljnije, da li biste ljudima koji imaju faktor rizika od raka preporučili neke preventivne tretmane ili samo da istraju u zdravoj ishrani sa mnogo paradajz sosa?
VL: Pa, znate, postoje bogati epidemiološki dokazi. I mislim da, u informatičkom vremenu, nije potrebno mnogo da se ode do pouzdanog izvora, kao što su Pubmed, Nacionalna medicinska biblioteka, i da se potraže epidemiološke studije o smanjenju rizika od raka na osnovu ishrane i na osnovu uobičajenih lekova. A to je svakako nešto što svako može da vidi.
Video možete pogledati na http://www.ted.com/talks/lang/sr/william_li.html .
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen