Vreme je za dobro delo. Uđi u registar davalaca koštane srži.

Humanost pojedinca i nacije uopšte se, između ostalog, meri stepenom našeg razumevanja i brige prema deci, starcima i bolesnicima, posebno prema obolelim od malignih (zloćudnih) bolesti. Niz bolesti krvi i krvotvornih organa, pa bilo da se radi o urođenim, naslednim, stečenim, dobroćudnim i/ili zloćudnim (malignim) bolestima danas se leče i mogu izlečiti primenom transplantacije matične ćelije hematopoeze krvi (transplantacijom koštane srži), pa bilo da se ona (matična, stem, rodoslovna ćelija) uzme od zdravog davaoca iz koštane srži, periferne vene i/ili pupčanika (iz krvi posteljice).

Sem bolesti krvi i čitav niz drugih upalnih i neupalnih, imunoloških i neimunoloških, bolesti se, danas, leči primenom transplantacije matičnom ćelijom hematopoeze.Da bi nam matična ćelija krvi bila dostupna moramo je dati, odnosno od nekoga „uzeti“.

Nauka nije još u mogućnosti proizvesti matičnu ćeliju krvi, iako je i na tom polju načinjen veliki iskorak unapred.

Davaoci matične ćelije krvi mogu biti, i jesu, svi dosadašnji i budući davaoci krvi. „Razlika“ između budućeg davaoca krvi i budućeg potencijalnog davaoca matične ćelije krvi je u tome što se kod budućeg davaoca matične ćelije krvi moraju uraditi dopunska laboratorijska ispitivanja, tzv. HLA tipizacija (Humani Leukocitni Antigeni). Ova ispitivanja su i bezbolna i bezopasna za sve bez obzira na uzrast (životnu dob), pol, rasnu i versku pripadnost, a rade se u Institutu za transfuziju krvi Srbije.

Sledi detaljan opis postupka:

Lično iskustvo : Ako ste stanovnik Beograd..

Prvo i osnovno, izađite iz kuće.

Drugo, uputite se ka Institutu za transfuziju krvi Srbije. (Svetog Save 39, 11000 Beograd).

Treće, popnite se na prvi sprat.

Četvrto, ljubaznoj sestri recite da želide biti donator koštane srži.

Peto, popunite dva papira A4.

Šesto, smestite se udobno u stolicu dok vam sestra, opet ljubazna, ne izvadi krv iz vene koliko za jednu epruvetu.

Sedmo, kraj….

To je sve, kada bude bilo potrebno  pozvaće vas..mislim da nema ništa jednostavnije, a da ne govorim koliko ćete se Vi sami lepo i dobro osećati. Verujte mi na reč. Ako ne bude tako molim vas da mi javite.Sve zemlje civilizovane Evrope i sveta (sem par državica Balkana) imaju, danas, svoj Registar dobrovoljnih davalaca matične ćelije hematopoeze, koji su ujedinjeni u Internacionalnu mrežu dobrovoljnih davalaca matične ćelije krvi.

Mi, kao pojedinci i kao društvo u celini u Srbiji, moramo učiniti sve da se i u našoj državi zaživi Registar dobrovoljnih davalaca matične ćelije krvi i da to bude briga cele države i svih njezinih ministarstava, a ne samo briga i obaveze pojedinaca iz reda hematologa, transfuziologa, članova porodica obolelih, što je slučaj danas.

Ovim činom Država bi se svrstala u red cenjenih i poštovanih civilizovanih i humanih zajednica koja vodi brigu o svojim državljanima i popela bi se na visoku lestvicu.

Čin davanja (darovanja) matične ćelije hematopoeze je bezopasan za davaoca (bilo da se radi o uzimanju iz koštane srži i/ili periferne krvi) i nema nikakvih, ni ranih, ni kasnih komplikacija ni posledica za davaoca ni za porodicu, ni za nasledstvo uopšte.

Svi smo odgovorni svima za sve. (Dostojevski)
Narodu i bolesniku se služi bezuslovno, a to služenje se ne meri javnim uspehom, nego svojom savešću, svojom humanošću.
Ne umire onaj koji je ostavio svetao trag za sobom.

Zato, ostavimo tragove za sobom time što ćemo postati članovi Udruženja dobrovoljnih davalaca ćelije hematopoeze i možda nekome udahnuti i dati novi život!
Hvala Prof. Milomir Malešević, M.D., Ph. D
Deo preuzet sa : CML UDRUŽENJE SRBIJE

---

Centri za transplantaciju
U Evropi ima ukupno 600 transplantornih centara kostne srži, a Srbija ih ima četiri, i to:
-Vojnomedicinska akademija, bavi se samo transplantacijom kod odraslih,
-Institut za majku i dete u Beogradu, bavi se samo transplantacijom kod dece,
-Institut za hematologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu,
-Institut za hematologiju u Novom Sadu.
U toku 2006. godine u evropskim centrima obavljeno je 23.000 transplantacija kostne srži.
Registar davalaca kostne srži postoji tri godine u okviru Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Novi davaoci mogu se prijaviti najbližoj službi transfuzije u svom gradu od 7 do 19 časova svakog radnog dana, a sve informacije o tome mogu se pogledati na sajtu www.rdks.org. rs

Registar davalaca koštane srži!

Beograd — Institut za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja formirao je Registar davalaca koštane srži.
Taj registar je izuzetno značajan, jer otvara mogućnost lečenja za one koji su oboleli od leukemije i drugih malignih bolesti krvi, a nemaju odgovarajućeg davaoca među članovima porodice i neophodna im je transplatacija koštane srži.
U Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije za godinu dana je urađeno 16 transplatacija koštane srži. Doktorka Dragana Vujić kaže da je transplatacija značajan oblik lečenja brojnih bolesti, a neretko i jedini oblik lečenja: „Nažalost, samo 25 odsto bolesnika kod kojih je potrebno uraditi transplataciju ima identičnog srodnog davaoca, to su rođeni brat ili sestra. A za ostale bolesnike je neophodno formirati registar dobrovoljnih davaoca koštane srži. Na ovaj način se povećavaju šanse, znači duplo su veće šanse da se nađe određeni davaoc, nego kad se traži unutar familije“.
Roditelji koji su decu doveli na kontrolu posle uspešno obavljene transplatacije kažu da su sestre i braća bila jedina šansa za oporavak: „Lazi je bila sestra davalac. Mi smo imali veliku sreću da se njih dvoje sto posto poklope. Transplatacija je uspela, ali nažalost postoje i drugi koji nemaju srodne davaoce“, kaže majka dvoipogodišnjeg Lazara.
„Stefan je bio bolestan od teškog oblika anemije. Imali smo tu sreću što mu je sestra bila davalac. Da nismo imali tu sreću, ne znam kako bi se to završilo“, kaže otac desetogodišnjeg Stefana.
Za bolesnike koji nemaju odgovarajućeg davaoca u porodici, jedina nada je naći osobu u Registru, koja je potpuno podudarna, a ta verovatnoća je izuzetno mala, kaže doktorka Zorana Andrić iz Instituta za transfuziju krvi: „Potrebno je ispitati negde oko milion osoba da bi se za nekog bolesnika pronašao odgovarajući davalac. Danas je to traženje značajno olakšano postojanjem registra davaoca kostne srži. Preko 50 zemalja je udruženo u jedan svetski registar, gde postoji preko 10 miliona dobrovoljnih davaoca kostne srži i ono što je ohrabrujuće je da je u okviru tog broja moguće čak za 90 odsto bolesnika moguće pronaći odgovarajućeg davaoca“.
Za sada se prijavilo oko 70 davalaca koštane srži. Oni su dali mali uzorak krvi, kako bi se odredilo kom tipu pripadaju, i nalaze se u registru. Možda će proći i godine dok se ne pojavi bolesnik koji je podudaran. U svakom slučaju, verovatnoća da za nekog bude nađen odgovarajući davalac je mnogo veća u populaciji iz istog podneblja i zbog toga je bitno da broj prijavljenih u nacionalnom registru raste.
Preuzet clanak sa B92-mislim da je izuzetno znacajna vest iz oblasti zdravstva.