Najčešće smo skloni greškama kada su nam deca bolesna. U želji da ih zaštitimo i pomognemo im da što pre prebrode bolest, neretko posežemo za lekovima onda kada njihova primena nije nužna, izbegavamo ih kada zdravstveno stanje deteta zahteva medikamentozno lečenje, lečimo ih na «svoju ruku», «zaboravljamo» da ih odvedemo kod lekara...
Nije retkost ni to da su roditelji nezadovoljni ako lekar ne prepiše detetu neki lek po svaku cenu, pa su skloni da idu od lekara do lekara tražeći drugo mišljenje. Ovakve greške mogu da prođu bez posledica, ali mogu i da ostave trag na zdravlje mališana. O čemu roditelji treba da vode računa kada im je dete bolesno i koje su to greške koje najčešće pravimo?
1. Nepotrebno davanje antibiotika
Ovo je problem o kome se poslednjih par godina mnogo piše i govori. Zdravstvene organizacije sve češće apeluju na stanovništvo da ne koristi antibiotike bez preke potrebe. Neinformisanost je jedan od glavnih razloga neracionalne upotrebe ove vrste leka. Navikli smo da ih uzimamo na svoju ruku čim primetimo neki simptom prehlade, pa tu grešku prenosimo i na našu decu. Samoinicijativno davanje antibiotika mališanima opravdavamo izjavom : „Ovaj lek je moja drugarica dala svom detetu i kaže da mu je pomogao“, ili: „Prošli put kada je imao slične simptome, pomogao mu je“, čak i: „Meni je ovo omiljeni lek, kad god me nešto muči ja ga popijem, i bude mi bolje“... Česta upotreba lekova ove vrste, naročito u slučajevima kada njihova primena nije opravdana, može dovesti do stvaranja rezistencije (otpornosti) bakterija na taj lek. To znači da bi redovna „zloupotreba“ različitih antibiotika dovela do toga da većina tih lekova izgubi dejstvo, čime bi se znatno suzio izbor terapije u situacijama kada nam je ona zaista neophodna.
Antibiotici su lekovi koji se daju samo u slučaju bakterijske infekcije. Kada je reč o virusnim infekcijama, kao što je prehlada, ovi lekovi nemaju svrhu. Lekar je taj koji treba da proceni da li je reč o virusnom ili bakterijskom oboljenju. Antibiotici se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali to ne znači da možemo da budemo sami lekari svojoj deci. Praksa pokazuje da nije samo prehlada stanje kada roditelji daju deci antibiotske lekove. Skoro podjednako često lekari dolaze u situaciju da treba da pomognu detetu koje danima ima proliv, a kome su roditelji za svo to vreme davali antibiotike. U tim slučajevima antibiotski lekovi samo pogoršavaju stanje, jer je opšte poznato da oni uništavaju «dobre» bakterije u crevima.
2. Bezrazložno snižavanje temperature
Povišena temperatura je jedan od simptoma koji najviše plaši roditelje, iako ona zapravo pomaže organizmu da se izbori protiv bolesti. Temperaturna fobija je rezultat neprosvećenosti. Antipiretici (lekovi za snižavanje temperature) se mogu dobiti i bez recepta, pa je njihova primena nekada neracionalna i velika opasnost za decu. Povišenu temperaturu treba doživljavati kao simptom nekog oboljenja, a ne kao bolest za sebe.
Povišena temperatura je jedan od simptoma koji najviše plaši roditelje, iako ona zapravo pomaže organizmu da se izbori protiv bolesti
Stoga je važno pronaći uzrok takvog stanja, pa njega lečiti. Lekovi za snižavanje temperature se preporučuju tek kada ista pređe 38-38,5 stepeni (u posebnu grupu spadaju deca koja su imala febrilne konvulzije – ona moraju da se drže uputstava koja im je propisao lekar). Ako dete ima infekciju, odbrambene snage su najaktivnije kada je telesna temperatura između 37 i 38 stepeni, i tada se detetov organizam sam bori protiv infekcije. U tom slučaju, osnovni zadatak roditelja je da ga ne sputavaju u tom procesu.
3. Nečitanje uputstava za upotrebu lekova
Često nas mrzi da čitamo uputstva priložena uz lek, ili ih "preletimo" na brzinu, ili mislimo da nema potrebe da gubimo vreme na to jer smo dotični lek već ranije koristili... Međutim, veoma je važno da pažljivo pročitamo i rastumačimo sve što je navedeno u uputstvu za upotrebu određenih lekova - doziranje leka u zavisnosti od uzrasta i težine deteta, način pripreme (ukoliko je potrebno da sami rastvorite ili na neki drugi način pripremite lek), rok trajanja, neželjena dejstva, kontraindikacije..., kako ne bi došlo do pojave, manje ili više ozbiljnih, neželjenih dejstava.
Ukoliko, na primer, u uputstvu piše da lek pre upotrebe treba promućkati, neophodno je da to zaista i uradite kako bi koncentracija aktivnih supstanci bila ravnomerno raspoređena. U suprotnom, prve 2/3 leka će sadržati manju dozu aktivne supstance, pa će i efekat biti slabiji, dok će u poslednjoj trećini biti veća koncentracija aktivne supstance, pa se mogu ispoljiti određena neželjena dejstva.
4. Pretopljavanje deteta
Roditelji su skloni da utopljavaju decu, iako upravo to može biti jedan od uzroka čestih prehlada. A onda, čim primete da detetu curi nosić ili da kašljuca, ne prestaju da ga ušuškavaju.
Roditelji su skloni da utopljavaju decu, iako upravo to može biti jedan od uzroka čestih prehladaDete treba da se utopli samo onda kada mu je hladno. Ukoliko ima telesnu temperaturu iznad 38,5 stepeni potrebno ga je rashlađivati jer ćemo u suprotnom izazvati dodatni skok temperature. Osim toga, prostoriju u kojoj dete boravi treba što više provetravati.
5. Zabrinutost zbog smanjenog apetita
Nedostatak apetita je normalno stanje kod dece koja imaju temperaturu, proliv i povraćanje, pa ovo ne treba da vas brine. Dakle, nema potrebe da dete «kljukate» jakom hranom jer će u tom slučaju organizam svu snagu i energiju trošiti na varenje, umesto na borbu sa bolešću. Ukoliko imate bebu koja još uvek sisa, potrebno je da je što češće dojite. Ako je u pitanju starije dete, treba mu davati što više tečnosti (vodu, nezaslađene čajeve i sokove od ceđenog povrća i voća). Nudite mu lakše svarljivu hranu, kao što su žitarice (ovas, proso, integralni pirinač), krompir, šargarepa i drugo povrće i voće. Za decu koja imaju više od godinu dana pogodno je i dodavanje meda u čajeve ili limunadu. U svakom slučaju, nema razloga za brigu jer se već nakon dan-dva apetit vraća. Ukoliko, pak, gubitak apetita potraje duže od nekoliko dana i praćen je još nekim simptomima, uključujući i vidan gubitak na težini, potrebno je potražiti lekarsku pomoć.
6. Davanje lekova protiv proliva i povraćanja
Lekari savetuju da se deci ne daju nikakvi lekovi protiv povraćanja. Povraćanje je čest simptom i uvek ga treba posmatrati u kombinaciji sa opštim stanjem deteta. Isti slučaj je i kada je proliv kod dece u pitanju. Česte stolice pomažu da se iz organizma, tj. iz creva, izbace toksične materije, pa bismo primenom bilo kakvog leka koji zaustavlja proliv zapravo doprineli zadržavanju tih otrovnih materija u organizmu, a samim tim i produžili bolest. U tim slučajevima je potrebno nadoknaditi izgubljenu tečnost i so (elektrolite), da ne bi došlo do dehidratacije. Nadoknada vode i minerala može da se sprovede primenom rastvora koji se kupuje u apotekama. U prvih 12 sati ne treba forsirati detetov apetit, a kasnije se može uvesti lako svarljiva hrana koju smo spomenuli u prethodnom odeljku.
7. Nije svaki kašalj opasan
Kašalj je odbrambeni refleks organizma koji najčešće uznemiruje roditelje jer odmah misle na najgore, tj. na upalu pluća. Kao i temperatura, kašalj je simptom, a ne uzrok bolesti, pa ga ne treba suzbijati nekim lekovima, već se fokusirati na pronalaženje i lečenje njegovog uzroka. Važno je znati da svaka upala koju prati pojačano lučenje sluzi može biti propraćena i kašljem. Najčešći uzročnik kašlja je prehlada. U tim slučajevima je dovoljno uzimati veće količine tečnosti, provetravati prostoriju u kojoj dete boravi i koristiti ovlaživač vazduha.
8. Zanemarivanje bolesti
Istina je da ne treba «trčati» kod lekara za svaku sitnicu, ali ne smemo otići ni u drugu krajnost, pa zanemariti bolest. Optimalno je sačekati 3 dana od momenta pojave simptoma, a ukoliko u međuvremenu ne primetite poboljšanje ili dođe do znatnog pogoršanja tegoba, treba potražiti lekarsku pomoć. Neke bolesti imaju sporiji tok razvoja, pa moramo biti oprezni kako ne bismo izgubili dragoceno vreme za njihovo otkrivanje i lečenje.
Sandra Živanović
