Šta je leukemija?
Leukemija je rak krvi i koštane srži. Koštana srž je sunđerasto tkivo kosti i ona proizvodi krvne ćelije: bela i crvena krvna zrnca i trombocite. Bela krvna zrnca pomažu telu da se bori protiv infekcija. Crvena krvna zrnca nose kiseonik od pluća do svih organa u telu. Trombociti pomažu zgrušavanju krvi kako bi se kontrolisalo krvarenje. Matične ćelije u koštanoj srži stvaraju nove ćelije koje se razvijaju u bela i crvena krvna zrnca ili trombocite u tačnim količinama, u procesu zvanom raslojavanje.
Kad se leukemija desi, koštana srž počinje da stvara nezrela bela krvna zrnca, zvane „blasti“, koja ne služe svojoj svrsi i brojno nadmašuju uobičajene ćelije sprečavajući time njihov pravilan rad.
Leukemije su razvrstane kao mijeloblastne ili limfotične, zavisno od toga koja vrsta belih ćelija je pogođena. Svaka vrsta se potom dalje deli na hroničnu ili akutnu, zavisno koliko brzo se bolest razvija. Hronična leukemija se razvija sporije od akutne leukemije.
Postoje četiri glavne vrste leukemije:
Akutna Limfocitna Leukemija (ALL) – Acute Lymphoblastic Leukemia (ALL)
Akutna Mijeloblastna Leukemija (AML) – Acute Myelogenous Leukemia (AML)
Hronična Limfocitna Leukemija (HLL) – Chronic Lymphocytic Leukemia (CLL)
Hronična Mijeloblastna Leukemija (HML) – Chronic Myelogenous Leukemia (CML)
Dodatne informacije ovde
Rak krvi nije ograničen samo na leukemiju, već obuhvata limfomu i mijelomu. Dodatne informacije za pojedinačne bolesti naćićete ovde i ovde.
Leukemija NIJE zarazna!
Znaci i simptomi
Najčešći znaci akutne leukemije su lako modrenje ili krvarenje (kao posledica nedostatka trombocita), bledilo ili neopravdani umor (kao posledica anemije), manje povratne infekcije ili sporo zarastanje manjih posekotina (zbog malog broja belih krvnih zrnaca).
Jedan broj ljudi sa hroničnom leukemijom neće osećati nikakve simptome i biće im postavljena dijagnoza tokom redovnog doktorskog pregleda.
Važno je pomenuti da su gore navedeni simptomi uobičajeni za razne bolesti i da ne treba nužno da ukazuju na leukemiju. Ipak, pošto akutna leukemija brzo napreduje i rana dijagnoza je ključ u njenom lečenju, pametno bi bilo zakazati sastanak sa lekarom radi kontrole ako imate ove simptome.
Mogući uzroci
Osnovni uzrok leukemije ostaje nepoznat. Hronično izlaganje benzolu na radnom mestu i izlaganje prekomernim dozama jonizirajuće radijacije mogu biti uzroci, mada nijedan ne objašnjava većinu slučajeva.
Tretman
Svrha tretmana je da se doprinese potpunom izlečenju, to jest stanju u kome nema dokaza o bolesti i pacijent se vraća dobrom zdravlju. Za akutnu leukemiju, potpuno izlečenje koje traje pet godina nakon tretmana često ukazuje na isceljenje. Zdravstveni centri ukazuju na povećan broj ljudi koji su ozdravili posle najmanje pet godina lečenja. Najčešći tretmani u borbi protiv leukemije su hemoterapija i zračenje.
Hemoterapija obuhvata ubijanje patoloških ćelija u krvi ubrizgavanjem lekova. Međutim, hemoterapija nije selektivna i ona takođe ubija dobre ćelije (vidite „posledice hemoterapije” ispod). Zbog toga će pacijent često primati transfuzije krvi kako bi pomogle u lečenju bolesti. Antibiotici se takođe koriste kao podrška lečenju infekcija ili kako bi se one izbegle.
Zračenje obuhvata korišćenje jonizirajućeg zračenja kako bi se uništile loše ćelije.
U mnogim slučajevima presađivanje koštane srži će biti neophodno kako bi se izlečila leukemija. Ovo se sastoji od jake hemoterapije ili zračenja usmerenog ka iskorenjivanju prirodne proizvodnje krvnih zrnaca u telu, odstranjujući bolest praćeno infuzijom novih matičnih ćelija kako bi se nastavile normalne funkcije koštane srži. Ovo može potrajati par meseci tokom kojih pacijent mora da ostane u izolaciji kako bi se izbegle kobne infekcije. Kad matične ćelije koje se ubacuju dolaze od samog pacijenta, presađivanje se naziva autolognim (autologous). Kad se matične ćelije presađuju od davaoca, presađivanje se naziva alogenskim (allogeneic).
Stalna naučna istraživanja vode do poboljšanih lekova koji u određenim slučajevima dovode do izlečenja bez potrebe presađivanja koštane srži.
Negativne posledice hemoterapije
Nisu samo loše ćelije osetljive na hemoterapiju nego i zdrave sa visokom stopom ponavljanja. Ovo znači da hemoterapija ima brojne negativne posledica koje uključuju slabljenje imunog sistema, anemiju, nizak nivo trombocita, gubitak kose, muku, proliv, hemoroide, upalu sluzokože i privremenu neplodnost. Posledice zavise od vrste lečenja koja se koristi, doze i stanja pacijenta. Određeni lekovi mogu imati posebne posledica po jetru, srce i pluća, stoga je bitno da se ovi organi redovno kontrolišu pre, tokom i posle lečenja.
Posledice ne bi trebalo dugo da potraju budući da su normalne ćelije sklone popravljanju nakon završetka hemoterpaije. Moguće je ograničiti određene posledice (npr. mučnina) korišćenjem nekih namirnica.
Kako se ponašati tokom hemoterapije
A. Ishrana: Uravnotežena ishrana je najvažnija kako bi se obezbedio odgovarajući broj kalorija i smanjilo ili sprečilo gubljenje težine. U slučaju mučnine treba se obratiti svom doktoru. U slučaju gubljenja apetita može pomoći uzimanje manjih količina hrane, ali češće tokom dana. Jedite više tokom dana kada se osećate snažnijim, kao na primer za doručak. Jedući svakih nekoliko sati, pre nego što ogladnite, može isto tako pomoći kod mučnine, budući da gladovanje može da pogorša mučninu. Važno je piti dosta vode i sokova kako bi se pomoglo telu da se oslobodi od otrova nastalih od lekova hemoterapije. Pitajte svog doktora da li smete da pijete vino ili pivo.
B. Higijena: Često pranje ruku smanjuje izglede dobijanja infekcija, dok pravilna oralna higijena sprečava upalu sluzokože.
C. Psihološki aspekti: Ako primetite promene u vašem telu ili raspoloženju nemojte da se plašite. Pričajte o tome sa vašim doktorom.
D. Seks: Moguće je imati seks tokom hemoterapije sve dok je seks siguran, kako bi se izbeglo dobijanje infekcija i takođe oštećenje fetusa.
E. Korišćenje drugih lekova: Uvek pitajte svog doktora kako bi se osigurala podudarnost i izbegla uzajamna dejstva.
F. Rad: Moguće je nastaviti sa poslom ili studijama ako vam vaše telo to dozvoljava, ali uvek upamtite da je najveći prioritet borba protiv leukemije i da će vam trebati dodatni odmor za to.
Kako pomagati prijatelje ili rođake sa leukemijom?
Lečenje leukemije može biti teško za pacijente i u fizičkom i u psihološkom smislu. Provoditi dosta vremena u izolaciji je teško i stoga se lako izgubi motivacija. Dajte do znanja prijateljima ili rođacima da ste tamo za njih, dajte im do znanja koliko vam nedostaju i da želite da uskoro budete sa njima, tako ne bi izgubili iz vida kakav ih lep dar čeka ako izdrže: povratak u život.
Zapamtite da pacijenti koji boluju od leukemije imaju veću mogućnost od uobičajene da se razbole jer hemoterapija smanjuje broj njihovih belih krvnih zrnaca (onih ćelija koje se bore protiv infekcija u telu) i stoga ćete morati da perete ruke češće i ako vam curi nos ili kašljete moraćete da se držite na odstojanju. Oni će biti slabiji nego obično i neće moći da učestvuju u svim aktivnostima. Organizujte i pozivajte ih na aktivnosti u kojima oni mogu da učestvuju.
Leukemija je rak krvi i koštane srži. Koštana srž je sunđerasto tkivo kosti i ona proizvodi krvne ćelije: bela i crvena krvna zrnca i trombocite. Bela krvna zrnca pomažu telu da se bori protiv infekcija. Crvena krvna zrnca nose kiseonik od pluća do svih organa u telu. Trombociti pomažu zgrušavanju krvi kako bi se kontrolisalo krvarenje. Matične ćelije u koštanoj srži stvaraju nove ćelije koje se razvijaju u bela i crvena krvna zrnca ili trombocite u tačnim količinama, u procesu zvanom raslojavanje.
Kad se leukemija desi, koštana srž počinje da stvara nezrela bela krvna zrnca, zvane „blasti“, koja ne služe svojoj svrsi i brojno nadmašuju uobičajene ćelije sprečavajući time njihov pravilan rad.
Leukemije su razvrstane kao mijeloblastne ili limfotične, zavisno od toga koja vrsta belih ćelija je pogođena. Svaka vrsta se potom dalje deli na hroničnu ili akutnu, zavisno koliko brzo se bolest razvija. Hronična leukemija se razvija sporije od akutne leukemije.
Postoje četiri glavne vrste leukemije:
Akutna Limfocitna Leukemija (ALL) – Acute Lymphoblastic Leukemia (ALL)
Akutna Mijeloblastna Leukemija (AML) – Acute Myelogenous Leukemia (AML)
Hronična Limfocitna Leukemija (HLL) – Chronic Lymphocytic Leukemia (CLL)
Hronična Mijeloblastna Leukemija (HML) – Chronic Myelogenous Leukemia (CML)
Dodatne informacije ovde
Rak krvi nije ograničen samo na leukemiju, već obuhvata limfomu i mijelomu. Dodatne informacije za pojedinačne bolesti naćićete ovde i ovde.
Leukemija NIJE zarazna!
Znaci i simptomi
Najčešći znaci akutne leukemije su lako modrenje ili krvarenje (kao posledica nedostatka trombocita), bledilo ili neopravdani umor (kao posledica anemije), manje povratne infekcije ili sporo zarastanje manjih posekotina (zbog malog broja belih krvnih zrnaca).
Jedan broj ljudi sa hroničnom leukemijom neće osećati nikakve simptome i biće im postavljena dijagnoza tokom redovnog doktorskog pregleda.
Važno je pomenuti da su gore navedeni simptomi uobičajeni za razne bolesti i da ne treba nužno da ukazuju na leukemiju. Ipak, pošto akutna leukemija brzo napreduje i rana dijagnoza je ključ u njenom lečenju, pametno bi bilo zakazati sastanak sa lekarom radi kontrole ako imate ove simptome.
Mogući uzroci
Osnovni uzrok leukemije ostaje nepoznat. Hronično izlaganje benzolu na radnom mestu i izlaganje prekomernim dozama jonizirajuće radijacije mogu biti uzroci, mada nijedan ne objašnjava većinu slučajeva.
Tretman
Svrha tretmana je da se doprinese potpunom izlečenju, to jest stanju u kome nema dokaza o bolesti i pacijent se vraća dobrom zdravlju. Za akutnu leukemiju, potpuno izlečenje koje traje pet godina nakon tretmana često ukazuje na isceljenje. Zdravstveni centri ukazuju na povećan broj ljudi koji su ozdravili posle najmanje pet godina lečenja. Najčešći tretmani u borbi protiv leukemije su hemoterapija i zračenje.
Hemoterapija obuhvata ubijanje patoloških ćelija u krvi ubrizgavanjem lekova. Međutim, hemoterapija nije selektivna i ona takođe ubija dobre ćelije (vidite „posledice hemoterapije” ispod). Zbog toga će pacijent često primati transfuzije krvi kako bi pomogle u lečenju bolesti. Antibiotici se takođe koriste kao podrška lečenju infekcija ili kako bi se one izbegle.
Zračenje obuhvata korišćenje jonizirajućeg zračenja kako bi se uništile loše ćelije.
U mnogim slučajevima presađivanje koštane srži će biti neophodno kako bi se izlečila leukemija. Ovo se sastoji od jake hemoterapije ili zračenja usmerenog ka iskorenjivanju prirodne proizvodnje krvnih zrnaca u telu, odstranjujući bolest praćeno infuzijom novih matičnih ćelija kako bi se nastavile normalne funkcije koštane srži. Ovo može potrajati par meseci tokom kojih pacijent mora da ostane u izolaciji kako bi se izbegle kobne infekcije. Kad matične ćelije koje se ubacuju dolaze od samog pacijenta, presađivanje se naziva autolognim (autologous). Kad se matične ćelije presađuju od davaoca, presađivanje se naziva alogenskim (allogeneic).
Stalna naučna istraživanja vode do poboljšanih lekova koji u određenim slučajevima dovode do izlečenja bez potrebe presađivanja koštane srži.
Negativne posledice hemoterapije
Nisu samo loše ćelije osetljive na hemoterapiju nego i zdrave sa visokom stopom ponavljanja. Ovo znači da hemoterapija ima brojne negativne posledica koje uključuju slabljenje imunog sistema, anemiju, nizak nivo trombocita, gubitak kose, muku, proliv, hemoroide, upalu sluzokože i privremenu neplodnost. Posledice zavise od vrste lečenja koja se koristi, doze i stanja pacijenta. Određeni lekovi mogu imati posebne posledica po jetru, srce i pluća, stoga je bitno da se ovi organi redovno kontrolišu pre, tokom i posle lečenja.
Posledice ne bi trebalo dugo da potraju budući da su normalne ćelije sklone popravljanju nakon završetka hemoterpaije. Moguće je ograničiti određene posledice (npr. mučnina) korišćenjem nekih namirnica.
Kako se ponašati tokom hemoterapije
A. Ishrana: Uravnotežena ishrana je najvažnija kako bi se obezbedio odgovarajući broj kalorija i smanjilo ili sprečilo gubljenje težine. U slučaju mučnine treba se obratiti svom doktoru. U slučaju gubljenja apetita može pomoći uzimanje manjih količina hrane, ali češće tokom dana. Jedite više tokom dana kada se osećate snažnijim, kao na primer za doručak. Jedući svakih nekoliko sati, pre nego što ogladnite, može isto tako pomoći kod mučnine, budući da gladovanje može da pogorša mučninu. Važno je piti dosta vode i sokova kako bi se pomoglo telu da se oslobodi od otrova nastalih od lekova hemoterapije. Pitajte svog doktora da li smete da pijete vino ili pivo.
B. Higijena: Često pranje ruku smanjuje izglede dobijanja infekcija, dok pravilna oralna higijena sprečava upalu sluzokože.
C. Psihološki aspekti: Ako primetite promene u vašem telu ili raspoloženju nemojte da se plašite. Pričajte o tome sa vašim doktorom.
D. Seks: Moguće je imati seks tokom hemoterapije sve dok je seks siguran, kako bi se izbeglo dobijanje infekcija i takođe oštećenje fetusa.
E. Korišćenje drugih lekova: Uvek pitajte svog doktora kako bi se osigurala podudarnost i izbegla uzajamna dejstva.
F. Rad: Moguće je nastaviti sa poslom ili studijama ako vam vaše telo to dozvoljava, ali uvek upamtite da je najveći prioritet borba protiv leukemije i da će vam trebati dodatni odmor za to.
Lečenje leukemije može biti teško za pacijente i u fizičkom i u psihološkom smislu. Provoditi dosta vremena u izolaciji je teško i stoga se lako izgubi motivacija. Dajte do znanja prijateljima ili rođacima da ste tamo za njih, dajte im do znanja koliko vam nedostaju i da želite da uskoro budete sa njima, tako ne bi izgubili iz vida kakav ih lep dar čeka ako izdrže: povratak u život.
Zapamtite da pacijenti koji boluju od leukemije imaju veću mogućnost od uobičajene da se razbole jer hemoterapija smanjuje broj njihovih belih krvnih zrnaca (onih ćelija koje se bore protiv infekcija u telu) i stoga ćete morati da perete ruke češće i ako vam curi nos ili kašljete moraćete da se držite na odstojanju. Oni će biti slabiji nego obično i neće moći da učestvuju u svim aktivnostima. Organizujte i pozivajte ih na aktivnosti u kojima oni mogu da učestvuju.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen